Luka 15:11-32
I reče: jedan čovjek imaše dva sina,
I reče mlađi od njih ocu: oče! daj mi dio od imanja što pripada meni. I otac im podijeli
imanje.
I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u daljnu zemlju; i onamo
prosu imanje svoje živeći besputno.
A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji.
I otišavši pribi se kod jednoga čovjeka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva
svinje.
I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.
A kad dođe k sebi, reče: koliko najamnika u oca mojega imaju hljeba i suviše, a ja
umirem od gladi!
Ustaću i idem ocu svojemu, pa ću mu reći: oče! sagriješih nebu i tebi,
I već nijesam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednoga od svojijeh
najamnika.
I ustavši otide ocu svojemu. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali
mu se, i potrčavši zagrli ga i cjeliva ga.
A sin mu reče: oče, sagriješih nebu i tebi, i već nijesam dostojan nazvati se sin tvoj.
A otac reče slugama svojijem: iznesite najljepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu
prsten na ruku i obuću na noge.
I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.
Jer ovaj moj sin bješe mrtav, i oživlje; i izgubljen bješe, i nađe se. I stadoše se
veseliti.
A sin njegov stariji bijaše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pjevanje i
podvikivanje.
I dozvavši jednoga od slugu zapita: šta je to?
A on mu reče: brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdrava vidio.
A on se rasrdi i ne šćadijaše da uđe. Tada iziđe otac njegov i moljaše ga.
A on odgovarajući reče ocu: eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje
zapovijesti, pa meni nikad nijesi dao jareta da bih se proveselio sa svojijem društvom;
A kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.
A on mu reče: sine! ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.
Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav bješe, i oživlje; i izgubljen
bješe i nađe se.
U to vreme, tražiti imetak od živog oca, bila je uvreda. Otac je ipak zbog svoje samilosti
odlučio da sinu da deo koji mu pripada. Sin koji je tražio ocu da mu da imetak, počinio je u
srcu a i na delu odmazdu prema ocu.
Sin je pokazao prema ocu bunt i potpuno nepoštovanje.
Kada je bludni sin potrošio imetak, reče sebi, vratiću se ocu i pitaću ga da me primi kao
najamnika. Ovi stihovi govore o tome da bludni sin nije imao jasnu sliku ko je zapravo njegov
otac. Tu dolazimo do metafore sa Božijim srcem. Da li mi zaista poznajemo Božije srce.
